Ostalo

Svaki sam tren tebi suđena
(tekstopisac: Mirko Ćajić)

(Mesam 1996, III mesto)

Umiru u meni sve ptice, svo cveće,
sve sto je živo iz mene neće.
Ne želi me ruka koja ume da voli,
pomozi mi, Bože, da što manje boli.

Dan u meni plače, ubila me tama,
neću da kroz život idem sama.
Smrti se ne bojim, jaka sam k'o stena,
jer u meni živi tako nežna žena.

Ref.
Postoji li svet u kome mogu biti ja?
Smem li da molim dobrog anđela
da te sačuva?
Postoji li tama gde ću svetlost biti ja?
U meni je jecaj divljeg goluba,
svaki sam tren tebi suđena.