2005

Bruka u Herceg Novom

Festival ,,Sunčane skale,, okončan trijumfom tri hrvatska pevača, srpski izvođači u zapećku

Pobednik ovogodišnjih "Sunčanih skala" je - Hrvatska! O tome najbolje svedoči činjenica da je festivalski žiri dodelio prva tri mesta izvođačima iz "lijepe njihove": Goranu Karanu, Toniju Cetinskom i Ivani Banfić.


Da li to i koliko ima veze sa Mesićevim obećanjem da će prvi priznati nezavisnu Crnu Goru ne zna se, ali da je koincidencija upadljiva, to stoji.

Kako bilo da bilo, kajmak sa muzičkog hepeninga u Herceg Novom odneo je Goran Karan, kome je dodeljena "Zlatna sirena" i novčana nagrada od 25.000 evra za numeru koja ne samo da je već izvođena (i pobedila) na 45. splitskom festivalu, nego se našla i na njegovom poslednjem albumu "Od srca do usana". Opravdanje je pronađeno u liberalnim propozicijama festivala (?!).

Zato ne treba da čudi ako iduće godine u takmičarskom delu zatrešte hitovi stari i po dvadesetak godina, uz jedno jedino pitanje - gde se izgubio smisao i čar festivala? Prateći iza scene kako njegove zemljake Tonija Cetinskog i Ivanu Banfić, uručujući im nagrade za drugo i treće mesto, "na prevaru" sočno ljube tri puta (!), dugokosi Dalmatinac Karan svog "darodavca" nije ispuštao iz ruku dok ga nije izljubio četiri puta! Kanda se Karan uplašio da ne bude kuđen i karan kad se vrati u "lijepu njegovu".

Ipak, na kraju se poverio novinarima da bi rado održao koncert u Nišu, gde je služio vojsku, ali da ga još niko nije pozvao. Ono što je na "Skalama" pretilo da preraste u skandal, na kraju, međutim, nije dostiglo te razmere. Nepotizam na delu, odslikan u pobedi mlade Aleksandre Bučevac, ćerke direktora festivala Slobodana, na takmičenju budućih nada i njeno bodovno zapaženo učešće na završnoj večeri, ublažili su članovi žirija tvrdeći da nije bilo pritisaka, mada ih je nekolicina priznalo: "Samo nam je rečeno: 'Znate, i Slobina ćerka peva!'


Fraza da muzika ne poznaje granice, bar što se tiče odnosa Srbije i Crne Gore, više ne pije vodu. Upečatljivi su, naime, bili pokušaji da se na sve načine diskredituje sve što ima veze sa većim delom državne zajednice, pa je tako Slaven Knezović, kompozitor pesmice "Zauvijek moja", koju je na "Evroviziji" izvela grupa "No nejm", uporno naglašavao kako su "Sunčane skale" crnogorski festival.

Verovatno je iz tih razloga i Milo Đukanović tokom finalne večeri bio "inventar" skoro svakog TV kadra tokom glasanja festivalskog žirija. Da se zna. Hrvatsko-crnogorska muzička koalicija dovela je do toga da malobrojni srpski izvođači, poput Maje Nikolić, Nede Ukraden i "Mobi Dika", završe pri dnu tabele, baš kao i u ovom tekstu.

Festivalski ponavljači iz Hrvatske i BiH

Nije samo Goran Karan iskoristio mogućnost da nastupi sa kompozicijom koja je već izvođena. Njegovim stopama krenuli su skoro svi muzičari iz Hrvatske i Slovenije, pa se tako u takmičarskom delu našla pesma "Kaznit ću te ja" grupe "Femminem" (predstavljale BiH na ovogodišnjoj "Evroviziji"), koja je publici poznata sa ovogodišnjeg hrvatskog Radijskog festivala, a nalazi se i na kompilaciji hitova iz Trogira. Festivalsku reprizu doživeli su i Toni Cetinski ("Čovjek od leda"), Ivana Banfić ("Never knonj"), Minea ("Samo uzmi me"), Žanamari Lailić ("Sa usana mi čitaj"), grupa "E. T." ("Bit ću fer") i slovenački pevač Saša Lendero sa pesmom "Poput leptira".

---

MAJA NIKOLIĆ PORODIČNO

[b]

Još jedno venčanje na jesen

Jedna od naših najboljih pevačica prvi put otvoreno govori o svom braku, životu u Americi, intimnoj drami zbog koje prošle godine umalo nije umrla, tračevima i svojim novim strastima



Dugo je nije bilo u Srbiji. O njenom odlasku i životu u Americi puno se pisalo, a ona na to dodaje: " Najviše je bilo neistina". Ono što je sasvim izvesno tačno jeste da su je život u Americi i ljubav koju je tamo doživela promenili.Tamo se udala za mladog biznismena i muzičara Vuka Kandića (sin Bata Kande) Nekada Maju Nikolić nije držalo mesto. Danas je smirena, zadovoljna, ispunjena malim stvarima a ispred karijere su joj, kaže, neke druge, važnije stvari. Ipak, podvlači da joj je i kada je hiljadama kilometara daleko, srce uvek u Beogradu, Srbiji.

Razumljivo, jer ovde je sa njenim roditeljima ostao Majin sin, osmogodišnji Novak koji će se pridružiti Maji i Vuku kada savlada engleski jezik i sam odluči da li želi da nastavi život u Americi gde je trenutno Majina baza: posao, ambicija, ljubavi.

Dok razgovaramo u stanu porodice Nikolić koji se nalazi nedaleko od novobeogradske Arene i pijemo nes kafu koju nam je pripremio Novak, porodica popularne pevačice Maje Nikolić je na okupu. Tu su njen suprug Vuk Kandić, mali Nole, Majina mama Slavica.

- Naš plan je da se za nekoliko godina preselimo ovde. Za sada ćemo živeti na relaciji Amerika- Srbija, ali budućnost je zasigurno Beograd- priča Maja.- Ovde ću ostati do kraja oktobra ć jer snimam novi album, spot za pesmu sa hercegnovskog festivala i jedan šou program.

Oduvek je Majin život bio interesantan medijima. Ona na to dodaje da joj nikada nije bilo jasno zbog čega su je novinari neretko nazivali "intrigantnom i skandaloznom" i tvrdi da su je oni upravo učinili takvom. Vuka Kandića, čoveka koji joj je promenio život, upoznala je 19. juna 2002. u Čikagu. On od sedamnaeste godine živi u Americi gde je u Pitsburgu na Univerzitetu Djukejn završio produkciju i bio najbolji student. Po obrazovanju je muzički producent, tonac i aranžer, ali, pored toga, primarno zanimanje mu je posao vezan za trgovinu nekretninama.

- Emotivna sam i romantična, pamtim datume i obeležavamo sve naše godišnjice- priča Maja.- Pre nego smo se upoznali bila sam u Čikagu kod mojih prijatelja, džez muzičara. Jednom ih je Vuk pozvao telefonom ali sam se ja javila pošto nikog od njih nije bilo kod kuće. To je bio naš prvi razgovor.

Vuk je tada živeo u Pitsburgu. Kaže, nakon nekoliko dana su ga nazvali prijatelji iz Čikaga, puno mu pričali o Maji, a već sledeći njihov telefonski razgovor je trajao šest sati ("Pričali smo kao da se poznajemo celi život"). Ubrzo je Vuk "doleteo" iz Pitsburga u Čikago kako bi upoznao Maju. Sedam dana su se družili ali tu nije bio početak njihove ljubavne priče.

- Pet dana nakon povratka u Pitsburg pozvao sam Maju i rekao joj da se za tri meseca selim za Kaliforniju, u San Dijego. Pozvao sam je da ta tri meseca provedemo zajedno u Pitsburgu. Tada smo bili samo prijatelji- priča Vuk.



Srodne duše – Maja i Vuk

Maja se potom preselila takođe u Kaliforniju, ali u Los Anđeles gde je odlazila na audicije i imala svoje obaveze. Viđali su se nekoliko puta nedeljno, a vikende uglavnom provodili zajedno. Ubrzo su jedno u drugom prepoznali svoju drugu polovinu.

- Mnogo smo pričali, a muzika je naša zajednička neiscrpna tema. Muzika nas je zbližila pored svih drugih kvaliteta koji krase Maju od izgleda, inteligencije do dobrote- priča Vuk.

- Tu su i ambicije i široki pogledi koje oboje imamo, Srbija koju obožavamo- dodaje Maja.- Još uvek ne mogu da se pomirim sa epidemijom "Pink televizije", "Granda", turbo folka, to je bilo moje veliko životno razočaranje. Drugačije sam videla pop muziku i sebe u tom svetu. Najbitnije je naći srodnu dušu koja ima ista interesovanja a to je upravo Vuk. On komponuje, ja pišem tekstove, imamo svoj studio u Americi u kojem provodimo puno vremena. Kroz to druženje je naša veza prerasla u brak.

Kako je Vuk zaprosio Maju? Jednostavno. Samo joj je jednog jutra predložio da odu u Las Vegas.

- U Americi se svi koji ne prave velika venčanja venčavaju u Las Vegasu- priča Maja sa osmehom.- Znala sam da ne idemo da se kockamo jer to ne volim, a Vegas je grad kocke i noćnog provoda. Venčali smo se u Las Vegasu 25. februara 2002. a u Beogradu smo to ponovo učinili 4. marta. Krajem oktobra ćemo organizovati veliko venčanje u crkvi. Za mene brak nije brak ako nije ovekovečen pred oltarom.Venčaće nas naš veliki prijatelj pop Đorđe. U Vegasu je to neobavezno i drugačije- samo razmenite prstenje i idete na piće. To i nije pravo venčanje. U Beogradu su nam kumovi bili pevačica Ceca Slavković i Jovan Pavlović, muzičar i Vukov kum. Svi naši kumovi su jako talentovani na šta smo izuzetno ponosni. Prava smo muzička familija.

Maja je veoma ponosna i na svog rođenog brata Marka koji je završio džez Akademiju u Gracu. Živi sa suprugom i sinom u Beču, ali sa Majom nastupa gde god ona ugovori koncert. Sa entuzijazmom priča o velikom humanitarnom koncertu na kojem je nedavno učestvovala u Petrovaradinu a prihod je uplaćen za popravku krova crkve u Dobrinjcima gde će se ona i Vuk na jesen venčati.

O tračevima i neistinama koje su objavljivane u našim medijima Maju je u protekle dve godine dok je bila u Americi mama redovno izveštavala. Maja se nije mnogo nervirala zbog "proverenih informacija" o tome da je "u zatvoru jer nema vizu" i sličnih vesti.

- Kada sam se venčala za Vuka, u roku od tri nedelje sam dobila zeleni karton- kaže.- Sada mi ne treba nijedna viza za bilo koju zemlju Evrope. To su pisali oni kojima je trebalo materijala da prodaju novine. Amerika je toliko daleko da nisu mogli da imaju veze sa mnom. Od 2002. godine do sada sam neprekidno tamo, dođem ovde na mesec, dva. Vodila sam i sina Novaka u Ameriku, upisali smo ga u školu u San Dijegu. Dobio je sve potrebne američke papire, a radimo ih i za moju mamu.

Mnogi će se sigurno zapitati koliko joj je bilo teško zbog razdvojenosti sa sinom. Međutim, Maja kaže da po tom pitanju nije bilo emotivnih kriza i da su svaki problem rešavali telefonom.

- Svakodnevno sam se čula sa Novakom što u Americi nije nikakav luksuz. Sa karticom od pet dolara možete razgovarati sat vremena. Moja mama mi je bila i ostala desna ruka. Ona mi pomaže, kao i tata, od početka karijere. O Novaku ona najbolje brine. Da sam osetila da mu nedostajem ja bih se vratila.

I Majina mama i Novak su, kažu, "upoznali" Vuka i pre nego su ga videli.


- Čuli su se često telefonom, i tako su se odlično upoznali i pre prvog susreta - objašnjava Maja i "žali se". - Meni uvek Novak kaže da sam ljubomorna kada on i Vuk pričaju telefonom.

- Mi se svi savršeno slažemo, a najbolje se u stvari slažem sa Novakom, nekada bolje nego sa Majom- dodaje Vuk. - Igramo se, pričamo o muzici. On je zaista talentovan. Ovako mali on već svira na klavijaturama i harmonici, peva, a nedavno je učestvovao i na dečijem festivalu "Majski cvet" u Nišu.

Slavica je od Novakovog rođenja sa njim i kaže da zaista nikada sa njim nije imala problem zbog Majine udaljenosti.

- Gde god da je Maja, ona je uvek sa nama- kaže Novakova baka.- Zove nas nekoliko puta dnevno. Kada je Nole nedavno učestvovao na svom prvom festivalu kao pevač, Maja je zbog toga ranije došla iz Amerike. Na tom festivalu su počeli i moji Maja i Marko. Novak je sada bio najmlađi učesnik.

Novak je u Nišu završio prvi razred.

- Kada bude želeo, može da ide u školu u Americi i dođe kod nas- kaže Maja.- Sada ovde ima svoje društvo, kreće u muzičku školu, svira dva instrumenta.

Pošto Vuk u Americi ima tri firme i fleksibilno radno vreme, to mu daje puno prostora i vremena da se posveti Maji, muzici i putovanjima.

- Poslednja dva meseca u Americi smo puno putovali- priča Maja.- Nekoliko puta godišnje odlazimo na neke egzotične destinacije. Za Novu godinu smo bili u Jamajci, prošle godine u Dubaiju, Dominikani, a Meksiko nam je kada smo u San Dijegu udaljen četrdesetak minuta kolima. Mi živimo na relaciji San Dijego- Pitsburg- Majami. Uvek smo tamo gde je leto. U prirodi Vukovog posla su putovanja a ja uvek volim da putujem sa njim i nikada mi nije dosadno. U Atlanti smo nedavno bili zbog mene jer tamo snimam u studiju u kojem snimaju i Bobi Braun, Vitni Hjuston. Postigla sam u životu sve o čemu sam sanjala, snimam u studiju gde snimaju najveće zvezde, radim na engleskom sa najboljim svetskim producentima i aranžerima. Moj agent je rođeni brat Džejmija Foksa koji je dobio Oskara kao najbolji glumac u filmu "Rej".

O uspehu u Americi Maja govori stojeći sa obe noge na zemlji i kaže da on zavisi od mnogo toga. Jedino što zna je da je ambiciozna i da će dati sve od sebe da uspe.

- Tamo pare ništa ne čine kao ovde gde za nekoliko desetina hiljada eura i onaj ko ne zna da peva može da postane zvezda- kaže Maja.- Tamo, koliko god para dao nećeš biti zvezda ako nisi mnogo dobar u tome što radiš. Američko tržište je veliko i surovo.

Mislili su da će umreti



Porodica na okupu: Novak, Majina mama Slavica, Maja i Vuk

Nedavno se Maja na sceni hercegnovskog festivala zahvalila "gospodu Bogu" na tome što je ponovo tu, a malo je onih koji znaju razloge takvog njenog obraćanja. Iza nje je zaista najteža godina u životu što potvrđuju i reči njene majke.

- Za celu porodicu je to najteža godina. Maja je u oktobru imala vanmateričnu trudnoću a to nije znala. Dan nakon sletanja u Beograd, kada je vraćala Novaka iz Amerike, dobila je strašne bolove koje je izazvalo unutrašnje krvarenje. Dvadesetčetiri sata lekari su se borili za njen život.

- Na novom životu mogu da zahvalim doktorki Branki Nikolić, načelniku bolnice Narodni front i svima koji su učestvovali u mom spašavanju - dodaje Maja.- Na "živo" mi je rađena operacija jer nije bilo vremena za anesteziju. Izgubila sam dva i po litra krvi, bila najteži slučaj u bolnici.

Tog dana su ne znajući šta da rade, Majini roditelji pozvali Vuka koji je bio u Americi. Lekari su rekli da ne znaju da li će biti vremena da se pozdravi sa njom.

- Mi smo jako pobožni.- kaže Maja.- Vuk je želeo da bude sveštenik, ali je igrom slučaja i odlukom da se školuje u Americi odustao od toga.

- Kada me je pozvala Slavica, nazvao sam oca Draškovića iz San Dijega koji služi u jedinoj srpskoj crkvi tamo "Sveti Đorđe". U pet ujutro su otvorili crkvu i molili Gospoda da Maja ostane živa- priča Vuk.

- A, toliko smo se radovali bratu ili sestri. Maja je znala pre toga da je trudna ali nije znala da nešto nije u redu - kaže tužno Majina mama.

Nisam kupila ostrvo

Život u Americi mnoge u Srbiji asocira na glamur i luksuz. Tako su neki mediji "izmaštali" kako je Vuk nedavno Maji poklonio ostrvo. Pevaćica se smeje takvoj mašti.

- Ne patimo od snobizma. Volimo da putujemo, trošimo novac na muziku, kompakt diskove, filmove. Skromni smo i volimo svoje prijatelje- dodje Vuk.

- Mene nikakvo ostrvo ne interesuje niti sam u tom fazonu. To je samo dokaz koliko neki novinari pišu napamet- potvrđuje Maja. - Živimo u centru grada San Dijega, u stanu na dva nivoa. U Pitsburgu takođe. U Majamiju sa terase imamo pogled na more. Volimo da gledamo filmove i NBA utakmice. Ne propuštamo nijednu, a obavezno gledam one kada igra Vlade Divac. Željko Mijović, kum Vlade Divca je Vukov najbolji prijatelj. Uvek imamo karte za prve redove na NBA utakmicama gde sede i Džek Nikolson, Džordž Kluni, Leonardo Di Kaprio. Čak smo u Dominikani gledali prvenstvo, i umesto da smo na plaži, kad je termin na utakmicu pijemo piće u sobi i gledamo utakmicu. Fanovi smo dobre muzike i filmova. Ne slušamo srpsku muziku, posebno ne onu jugonostalgičnu, a u poslednje vreme ništa od naših pesama me nije fasciniralo.

- Maja mnogo dobro kuva. Obećala je da će ovih dana spremati suve punjene paprike- raduje se Vuk.- Kada je mesec i po dana konstantno kuvala ugojio sam se sedam kilograma.

- On voli srpsku kuhinju i nije imao nikoga da mu priprema sarme, pasulj, punjene paprike, pilav, musaku, kupus sa kolenicom, rinflajš. Sve to i u Americi pravim zbog njega jer ga mnogo volim, želim da ga učinim srećnim- priča Maja.

Malo je stvari i navika oko kojih se Maja i Vuk eventualno ne slažu. Vuk se konačno setio jedne- ne vole da dele kupatilo i zato imaju dva. Na Majin sadašnji imidž Vuk je imao veliki uticaj. Ubedio ju je da pusti kosu.

- Na početku karijere je bila prelepa. Mnogo dobro joj stoji duga kosa, a upoznao sam je kao crnku sa kratkom kosom- kaže Vuk.

- Vuk me je promenio u svakom smislu - priznaje Maja. - Važno je naći čoveka kao što je on, a porodica nam je na prvom mestu. Karijera je jedan od važnih segmenata, ali, moje ambicije su splasle. Kraj njega sam ispunjena. Čuva me, brine o meni, imamo dete koje volimo i nadam se da će nam Bog dati još troje, četvoro. Srbija je prelepa zemlja ali ne pruža mnogo mogućnosti mladim i talentovanim ljudima što mi je žao jer je to zemlja puna duše. Zbog sina sam češće ovde, ali, da je nastavio da ide u školu u Americi sigurno se ne bih toliko dolazila.

---

Maja Nikolic
Sve za album u Americi!

Mediji su je odavno proglasili skandal majstorom, a ovu nezvaničnu titulu Maja Nikolić je opravdala i na ovogodišnjem muzičkom festivalu u Herceg Novom. Zbog očitog favorizovanja pevača iz Hrvatske, temperamentna Nišlijka nije izdržala pa je osula verbalnu paljbu po organizatorima, ali i hrvatskim pevačima, gde se najviše uvređenim našao Toni Cetinski. On je herojski bio spreman da se i fizički suprotstavi drčnoj koleginici. Ipak, šamari su izostali, ali je svega ostalog bilo na festivalu. S pesmom “Stoti put” Maja je nakon glasanja bila na kraju liste izvođača, o čemu priča:

Maja Nikolić: Neobavezno sam se pojavila na Skalama koje su poznate kao playback festival i gde nema takmičarskog duha. Zna se da je tu uvek sve unapred odlučeno, pa se nisam ni opterećivala plasmanom. Čim se ne peva uživo tu nema nikakvog takmičenja. Bilo je očito da su pevači iz Hrvatske favorizovani, a među 26 izvođača iz Srbije je bilo samo dvoje pevača.

Pričalo se da si imala sukob s Tonijem Cetinskim?

Maja Nikolić: Nisam ja imala sukob ni sa kim! Ja sam samo iznela svoje mišljenje, a znam da je još mnogo ljudi mislilo isto što i ja o činjenici da su sve tri nagrade uzeli pevači iz Hrvatske. Ako se neko tu pronašao, to je njegov problem.

Zašto si uopšte došla na takav festival?

Maja Nikolić: Moj kum Vlada Graić je poslao pesmu za festival. Meni je bilo svejedno gde ću nastupati, jer sam iz marketinških razloga pred izlazak novog albuma želela da promovišem jednu pesmu. Nisam nijednog trenutka verovala da mogu imati bilo kakav dobar plasman.

Maja Nikoliæ na festivalu u Herceg Novom

Kada će se pojaviti novi album?

Maja Nikolić: Pošto živim u Americi, imala sam veliku pauzu u objavljivanju albuma. Nadam se da ću krajem okotobra imati novi CD. Na njemu će se naći 10 novih pesama, ali i dosta pesama sa festivala kao bonus. I moj suprug Vuk Kandić uradio je jednu pesmu, mada je Vladimir Graić uradio najviše pesama. Tri pesme je komponovao moj brat Marko Nikolić, koji je završio Džez akademiju u Gracu.

Da li si promenila nešto u muzičkom fahu?

Maja Nikolić: Reč je o disko-pop muzici. Biće to komercijalni zvuk, a produkciju ćemo raditi u Americi. Svakako je da će pesme zvučati drugačije od svega što sam radila. Više će biti u stilu aktuelnih svetkih hitova, nego u stilu muzike koja ovde dominira.


Mediji dosta zanimaju pojedinisti vezane za tvoj brak s Vukom Kandićem, sinom poznatog harmonikaša Bata Kande?

Maja Nikolić: Već sam se umorila od tih priča! Ne znam što bi bilo koga zanimao moj brak, a ne muzika, odnosno posao kojim se bavim. Novinari mnogo guraju nos u tuđu privatnost. Jako sam srećna u braku i to je sve što ću pričati na tu temu.

Priča se da je glumac Nikola Đuričko odbio da se pojavi u tvom spotu?

Maja Nikolić: Istina je da sam ga zvala da se pojavi u spotu za jednu moju novu pesmu. Nisam ga zvala tek tako, nego sam želela da platim koliko je potrebno. Međutim on je tu ponudu odbio uz obrazloženje da ne voli pevačice.

Planiraš li karijeru van granica Srbije?

Maja Nikolić: Uvek sam bila ambiciozna i volela bih da napravim inostranu karijeru. Snimam pesme i na engleskom i tražim neki svoj muzički pravac koji bi mogao da prođe. Na muzičkoj sceni ima svega i svačega i teško je naći nešto originalno i drugačije. Sigurna sam da ću sve pokušati da objavim album u Americi.

Kuhinja Maje NikoliĆ


Pise : Ivana Stepanović
Foto : Marija Ćalić

Iako je vgeterijanac, pevačica Maja Nikolić gotovo da svaki dan sprema meso. Ekspert je za tradicionalnu sprsku kuhinju čijim specijalitetima najviše voli da obraduje muža i prijatelje u Americi. Voli da kuva bilo šta, inspiriše je sve što pronadje u frižideru, a svaka njena improvizacija nailazi na odobravanje ukućana. Tokom dana najviše vremena provodi u kuhinji, jer joj je to omiljno mesto u kući. A paprika je namirnica bez koje ne moze da zamisli život. Leti joj ni jedan dan ne prođe bez svežih, a zimi uz svaki obrok služi ajvar. Pripremanje zimnice je za nju važan događaj. Prihvatila je maminu teoriju da ajvara tokom godine u kući nikad ne sme da fali, i kad se reši da peče paprike, ne zaustavlja se dok ne napuni šezdeset tegli.
- Obožacam ajvar. To je najbolja zimnica, a najprostije se pravi. Nema velike mudrosti , niti tajnih sastojaka. Postoji svega nekoliko varijanti ajvara, a ni one se ne razlikuju mnogo. Pravim ga isključivo od paprika, a pošto volim ljutu hranu, i ajvar mi je uvek takav. Kad smo se moj muž i ja upoznali, on nije voleo ljuto, ali mu se posle prvog zalogaja moje zimnice ukus naprasno promenio.

Recepturu i filozofiju ajvara nasledila je od majke. Naučila je da se paprike dva puta melju kako bi bio ukusniji, i da ga svake godine treba napraviti tačno toliko da se uz svaki obrok moze poslužiti od jeseni do leta.
-Pripremanje j dugotrajan proces, kao krečenje kuće, ali mama mi je usadila ljubav prema tome, pa ovu obavezu doživljvam kao svetkovinu. Naša porodica je velika, a uvek se strogo poštovalo pravilo : ajvara mora biti za sve.

Maja je vrlo rano naučila da kuva. Može se reći da je to bilo silom prilika, jer se vec sa sedamnaest godina osamostalila i preselila u Beograd. U početku joj je mama asistirala i u dugotrajnim telefonskim razgovorima pratila direktan prenos ćerkinog kuvanja. Maja bi joj govorila da li je testo promenilo boju i da li supa kjluča, a mama joj je saopštavala šta dalje da čini.
-Pošto sam bila vrlonesigurna u početničkim avanturama pored šporeta, svakodnevno sam zvala mamu koja mi je čak iz Niša davala instrukcije. Nije mi diktirala recepte, već je objašnjavala šta treba da uradim da pita ne bi zagorela. a belence se umutilo kako treba. Mislim da mudrost nije u receptima. Tajna pripremanja dobre hrane uvek se krijenegde izmedju redova, i suština se prenosi od usta do usta. Moj princip je da nikad ne gledam u recepte, pa u kući nemam nijedan kuvar. Hranu spremam vodeći se osećajem i ponavljajući ono što sam videla da drugi rade. I pored toga, ne pamtim promašaj u kuhinji. Imam intuiciju o tome koliko čega treba staviti, i nikad ne promašim. Glavna stvar za mene je sam čin pripremanja hrane, glad mi nikad nije povod. Dokaz za to je što uživam čak i u pravljenju jela id mesa koje ne konzumiram. Iako imam obaveza od prosečne domaćice, ne propuštam da napravim makar jedan obrok dnevno.

Maja tvrdi da ne postoji jelo koje se može izdvojiti kao njen najveći specijalitet. Trudi se da svako koje sprema zasluži tu titulu. Odlično pravi prebranac, kupus i pasulj s kolenicama, rolat od mesa s jajima, ali i italijanska jela.
-Kljuc uspeha je u tome sto poslu pristupam s ljubavlju i uvek malo improvizujem. Čak ni pileću supu ne kuvam svaki put na isti način. Poigravam se ukusima i ne plašim se eksperimentisanja, čak ni kad kuvam za goste. Polednji put kad su mi prijateljidolazili na ručak, spremila sam piletinu s pečurkama i kačkavaljem u sosu od slatke pavlake. Nisam imala recept, a nikad nisam pravila nista slicno. Kad sam u frižideru ugledala pečurke i slatku pavlaku, uvrtela sam sebi u glavu kako te dve stvari moram nekako da spojim. Ispalo je odlično. Smatram da prava kuvarica mora da izmišlja nova jela.

Njeno prvo zaduženje u kuhinji bilo je premazivanje palačinki džemom i čokoladnim kremovima kad je imala svega pet godina.
-Kad sam bila mala, mama me j uključivala u kuhinjske poslovetako što mi je davala jednostavne zadatke. Pošto sam se davila u papačinkama, najviše sam volela da se nadjem pored nje kad je baš to spremala. Sad moj sin na isti način izučava kulinarske veštine. Deci je jako dosadno dok roditelji posluju po kuhinji, i na sve načine se trude da ih sabotiraju. Najlakše ih je umiriti ako im se da neki zadatak u pripremanju, a nema ničeg lakšeg od filovanja palačinki koje klinci vole da jedu. Uvek shvate stvar vrlo ozbiljno i ponašaju se kao odrasli. Imaju utisak da obavljaju neki važan zadatak i uživaju u tome. Mislim da deca koja odrastu pored šporeta do kraja života vole kuvanje. Prvo ozbiljno jelo koje sam svladala je čorbast pasulj. Ocenila sam da je to najjednostavnije napraviti i nisam se prevarila. Ubrzo sam se izborila s prebrancem, zatim pečenim krompirom, punjenim paprikama, i ostalim izazovima.

Najvece uspehe postigla je inspirisana kineskom i japanskom kulinarskom tradicijom, smišljajuci sopstvene mešavine slatkog i slanog.
-Opsednuta sam začinim i mešam ih na najludje načine. Kari stavljam u slatka, a cimet u slana jela. Pošto sam vegeterijanac, sebi najcešće spremam voće i povrće. Jedna od mojih najčuvenijih poslastica je ananas sa karijem i cimetom, a poznata sam i po slatkim i slanim šejkovima: omiljeni kuhinjski gedžet mi je šejker. Uključujem ga praktično svaki dan, i stavljam u njega sve što mi padne na pamet. Ujutru volim da se osvežim i zasladim milk-šejkom, a popodne energiju izgubljenuu poslu pokušavam da povretim napicima od povrća.

Mada je u kuhinji nepredbidiva, u restoranu je krajnje konvencionalna. Ne usudjuje se da naruči neki previše neobičan specijalitet. U Americi posećuje japanske i kineske restorane, a kad je u Beogradu, voli da jede u klubu Loža gde obično naručujeklasična srpska jela i omiljnin dezert, pitu od višanja.
-Probala sam najpoznatija jela italijanske, francuske, japanske, kineske i libanske kuhinje, ali nikad se nisam osmelila da naručim nešto previše ekscentrično, poput zmija i žaba. Bežim od čudnih ukusa. Najneobičnija stvar koja se našla u mom tanjiru je supa od bikovog repa. Taj delikates sam probala u San Dijegu. Nisam verovala da bi mi se tako nesto moglo dopasti, ali prijatelji su me ubedili da probam. Iznenadilo me je koliko je ukusno. Ima aromu rinflajša s nekom zanimljivom notom. To bih mogla da jedem svaki dan.

Na njenom meniju nikad se ne nalazo ovčetina i jagnjetina. To meso joj je nepodnošljivo zbog prejakog mirisa. Ipak, najveći otpor ima prema škembićima.
-Nikad nisam bila mnogo izbirljiva. Kad sam bila devojčica, isticala sam se kao poslušno dete koje je marljivo praznilo tanjir, gajeći potpuno poverenje u majčinu kuhinju. Ipak, uvek sam imala omiljeno i omraženo jelo. Ovo prvo su za mene bile i ostale sušene crvene paprike punjene sirom, a škembiće nikad nisam mogla da podnesem jer je njihov miris toliko neprijatana da ubija apetit.

Kad je reč o dezertima, poznata pevačica se najradije opredeljuje za voćne slatkiše. Omiljeni američki kolač za nju je čiz kejk s malinama, a prema domaćoj piti od višanja nema milosti.
-Tu pitu obožavam jos od detinjstva. Kad jednom počnem da je tamanim, ne umem da se zaustavim. Volim kad se napravi s korama i malo griza. Prosto mi je neprijatno kad dodjem u goste pa mi posluže bas to. Iako me je sramota, ne mogu da se obuzdam i stalno tražim jos. Jednom sam mučila prijatelja da je peče tri puta za redom. Ta suluda gozba je trajala gotovo celu noc, i zbog nje sam se ugojila nekoliko kilograma.

Iako živi u Americi, Maja nije podlegla čarima fast fuda. Ne jede tu vrstu hrane jer se za nju pojam brzine ne moze povezati sa hranom. Ne voli da jede s nogu, već uvek za stolom i nikad bez supe. Užasava se čak i kokica sa koka-kolom u bioskopu. Jedini snack koji ponekad gricka uz televizijski program su račići u soja-sosu..
-Iako mi posao oduzima veliki deo dana, trudim se da svakodnevno odvojim vreme za pijacu. Nijedan posao u kuhinji mi nije dosadan, i nikad nisam previse umorna da ne bih pripremila ručak ili večeru. Za mene ne postoje hamburgeri, a najbrža hrana koju konzumiram je italijanska. Njena priprema ne zahteva mnogo vremena i truda, pa je zato nazivam brzom. Majka me je naucila da svaki obrok mora da počne sa supom ili čorbom, i tog pravila se pridržavam kao božje zapovesti. Američki običaji se jednostavno ne lepe za mene.

Iako njenom kuhinjskom samopouzdanju nema granica, Maja priznaje da se i njoj dogodio debakl za šporetom.
-Jedinu katastrofu u kuhinji napravila sam prilikom kokanja kokica. Upustila sam se u tu akciju jer sam želela da obradujem sina, ali umesto veselja prouzrokovala sam pozar. To je bilo u vreme dok se jos nisam navikla na šporet na plin koji u Amrici svi koriste. Jedna kokica se slučajno našla ispod šerpe i buknuo je ogroman plamen. Nije ostalo nista od kokica, a ni od šerpe.

Maja veruje da put do muškog srca vodi preko stomaka, pa joj je suprug glavna inspiracija.
- Moj muž je jedini muškarac koga sam smatrala dostojnim da proba moje majstorije. Ispostavilo se da se on i ja u kuhinji savršeno slažemo. Uloge smo podelili, on meni priprema morske poslastice, a ja njemu srpske gurmanluke. Pošto u americi nema bureka, često ga obradujem tako što mu za užinu ispečem baš to, dok on mene časti pohovanim jastogom sa tofu sorom i soja sosom. Uvek obedujemo zajedno. Ujutru kad ustanemo, odemo u kafeteriju gde dan započinjemo nekim slatkišem i popijemo po šolju kafe. Onda svako ode na svoju stranu, i popodne se nadjemo u restoranu gde ručamo, posle čega se zajedno vratimo kuci. Obično tek uveče udjemo u kuhinju, i to nam je najzabavniji deo dana. Povremeno ja njemu kuvam dok on sedi i pijucka vino, a ponekad je obrnuto.